Luna 17

Luna 17 je lansirana iz orbite za parkiranje na Zemlji ka Mesecu i ušla je u lunarnu orbitu 15. novembra 1970. Svemirska letelica je meko sletela na Mesec u moru kiša. Letelica je imala dvostruke rampe pomoću kojih se korisni teret, Lunohod 1, spuštao na površinu Meseca. Lunohod 1 je bio lunarno vozilo formirano od pregrade nalik kadi sa velikim konveksnim poklopcem na osam točkova sa nezavisnim pogonom. Lunohod je bio opremljen antenom u obliku konusa, visoko usmerenom spiralnom antenom, četiri televizijske kamere i specijalnim uređajima koji se mogu produžiti za uticaj na lunarno tlo radi ispitivanja gustine tla i mehaničkih svojstava. Uključeni su i rendgenski spektrometar, rendgenski teleskop, detektori kosmičkih zraka i laserski uređaj. Vozilo je pokretano nizom solarnih ćelija postavljenim na donjoj strani poklopca. Lunohod je trebalo da radi kroz tri lunarna dana, ali je zapravo radio jedanaest lunarnih dana. Delovanje Lunohoda je zvanično prestalo 4. oktobra 1971, na godišnjicu Sputnjika 1. Lunohod je prešao 10,54 kilometara (6,55 milja) i emitovao više od 20.000 TV slika i više od 200 TV panorama. Takođe je sproveo više od 500 testova lunarnog tla.

Nikola Kopernik

1543. godine Nikola Kopernik objavljuje svoju teoriju da je Sunce centar planetnog sistema.

500. godina P.N.E

500 godina p.n.e.Pitagora prepoznaje vda Venerina pojavna vida kao jednu planetu.

Severnjaca

Posle Sunca zvezda Polaris (Severnjaca, polarna zvezda) je najpoznatija i najvaznija. Nalazi se iznad severnog pola Zemlje i tako pokazuje strane sveta i latitudu idete na sever ona je sve vise na nebu. Na severnom polu je u zenitu.

Polarna svetlost

Oko 200 kilometara iznad zemlje atmosfera je vrlo retka pa su njeni atomi jako rastresiti do nje se na toj visini iz svemira probijaju sitne elektricne nabijene cestice elektroni. Kada se sudare sa atmosferskim atomima nastaje eksplozija svetlosti polarna svetlost se javlja takvih bljeskova ima mnogo narocito u razdoblju sunceve polarne aktivnosti.

Klajd Tombo

Nijedan čovek nije bio bliže Plutonu nego Klajd Tombo 2015. godine, 18 godina nakon smrti. To je prikladno, jer je bio i prva osoba koja je ugledala tu, bivšu, planetu. Kad je prvi put ugledao Planetu X, koja će kasnije poneti naziv Pluton, Tombo je imao jedva 24 godine i bio je samouki astronom. Dečak s farme iz Streatora u saveznoj državi Illinois, Tombo je jednom sklepao teleskop u dvorištu napravljen od delova separatora kreme i automobila iz 1910.Dobio je posao u Lovelovom opservatorijumu, u Flagstafu, u Arizoni, samo zbog svojih samostalnih istraživanja, piše portal Atlas Obskura. Tamo je mesecima prolazio kroz slike noćnog neba, tražeći promene u orbitama Urana i Neptunakoje bi mogle potencijalno označiti postojanje neprimećene planete. Tombo je priznao da je zadatak bio dosadan, ali, dodao je, "bio je mnogo zanimljiviji od poljoprivrede, što se mene tiče." Isplatilo se njegovo stalno pregledanje materijala. Otkriće Plutona promenilo je naše razumevanje Sunčevog sistema. Tombo je umro 1997. godine. Gotovo dve decenije kasnije, jedna unca, nešto manje od trideset grama, njegovih kremiranih ostataka krenula je na putovanje do spoljnog ruba našeg Sunčevog sistema unutar aluminijske kapsule na letelici Novi horizonti. Kapsula nosi ploču s epitafom pokojnom istraživaču. Od 1992. godine i svemirskog poduhvata Džina Rodenberija, uma iza Zvezdanih staza, otprilike 450 ljudi "zakopano" je u svemiru - iako to često znači da je samo jedan gram kremiranih ostataka kratko putovao prema zvezdama pre nego što se vratio na Zemlju ili izgoreo pri ulasku u atmosferu. Ipak, niko nije otišao dalje u tome od Tomba. Letelica je prošla na udaljenosti od oko 12.000 kilometara od Plutona u aprilu 2015, i to brzinom od gotovo 50.000 kilometara na sat. Svemirska letelica i dalje beži iz našeg Sunčevog sistema. Trenutno se nalazi na više od 64 milijarde kilometara od Zemlje. - Mislim bi moj otac bio oduševljen - rekla je njegova kći, Anet, sada u svojim 70-im godina, kada su ostaci njenog oca postavljeni na brod.

Mali magelanov oblak

Iz daljine gledano nam izgleda kao mali namreskani deo mlecnog puta od nas je udaljen 210.000 svetlosnih godina (1.980.000.000.000.000.000 km) sto je malo za kosmicke duzine. Ovaj oblak je najbliza galaksija nasoj blize su samo patuljaste galaksije u velikom psu devici strelcu i veliki magelanov oblak.